Grupa A (Kajseri)

SRBIJA: Ne samo što smo favoriti grupe, već je i realno očekivati polufinale, a možda i dalje. Za zlato nisam siguran, ali bronza mi deluje nekako najrealnije. Sada je otpao Milosavljević, i slažem se sa Dudom, pre svega što je još neiskusan. Prve 3 utakmice će biti malo problema, ali ja mislim da smo u stanju da pobedimo sve 3, i bez Krstića i Teodosića, i Kešelja. Tu su Bjelica, Veličković, Mačvan, Perović, Paunić, Raduljica, Savanović, Tepić. Eto nabrojao sam ceo tim, jer bukvalno sada u reprezentaciji nemamo lošeg igrača. I napokon posle dobrog niza godina da je hemija u ekipi odlična. Nadam se da ova tuča neće ništa poremetiti.

Argentina: Nisam baš upoznat tačno sa igračima koji će igrati. Jel će Scola biti tu? Bile su priče da ga neće biti u reprezentaciji, ali sada vidim na sajtu FIBE da jeste u ekipi. I iako im nema Ginobilija, opet mislim da imaju odličnu ekipu. Pod košem NBA tandem Scola - Oberto, isti onaj koji nam je u Indijanapolisu 2002. pravio velike probleme. Tu su i krila Nocioni i Delfino, pa plej Prigioni. I trener Hernandez, čovek je sa Argentinom sigurno oko 8, 9 godina, koliko mi je poznato. Od 2002. ili 2003. do sada i nadalje.

Australija: Iako bez Boguta, realno je da se nadaju prolazu u top 16, i to vrlo moguće sa treće pozicije, zbog sada loših i ne kompletnih Nemaca. Pod košem su David Andersen i naravno dobro poznati Alex Marić, + Matt Nielsen krilni centar Olimpijakosa. Ni spoljne pozicije im nisu loše, pre svega Patrick Mills, član Blazersa, i još jedan igrač sa ovih prostora, Stiven Marković. Neće biti lako sa njima, u to sam uveren.

Nemačka: Po mom mišljenju, Nemci prolaze kao posledjne plasirani, tj. kao četvrti. Bez Nowitzkog, Kamana, Femerlinga, Okuladže. Glavni igrač će ubedljivo biti Jagla, od kojeg možemo očekivati po makar 20 poena po utakmici. Jedinu pomoć će imati u Hamannu, Benzingu i Greenu, ali i oni su tek nešto bolji od proseka. Voleo bih da na ovom mestu bude Angola, što nije nemoguće, ali imam gadan osećaj da će se Švabe provući.

Angola: Vladari Afrike, ali mi se ovoga puta čini da će ipak završiti tik iza Nemaca i prolaska u osminu finala, gde su bili 2006. kad su naleteli na Francuze i tesno izgubili. Uz malo sreće bi mogli do cilja (odlazak u top 16), ali bi ja ipak malu prednost dao Nemcima. Iako svi igrači u reprezentaciji igraju u domaćoj ligi, nisu džabe na poslednjih 12 Afričkih prvenstava bili čak 11 puta prvi. Cipriano nam je dobro poznat, sada verovatno i najbolji igrač Angole. Lutondi je već 39 godina, i opet će igrati, ali će titulu zvezde tima ipak morati da prepusti 11 godina mlađem Ciprianu. Od ostalih igrača, treba pomenuti pre svega Mingasa, te Gomesa, Ricardina... kada su u pitanju prijateljske Srbija (Jugoslavija - SCG) i Angola, uvek su nam zadavli probleme. Nadam se da tako neće biti i sada.

Jordan: Čudo će trebati da se desi, da Jordan ne bude bio zadnji. Par igrača u reprezentaciji čak ni nisu dobro poznati sajtu FIBE, pa da napišu gde oni igraju, ili kolike su visine i težine. Sreća što su oni u te prve 3 utakmice kad igramo bez Krstića i Tea, jer ne bi trebali da nam budu problem.



Grupa B (Istambul)

USA - Favoriti kao i uvek, bez obzira što im ne igra drim tim. Ekipu čine uglavnom mlađi igrači, a za mnoge ovo svetsko prvenstvo je više nego značajno, što će im koristi u daljoj karijeri , jer su svi oni u fazi dokazivanja. Istina, i 2006. su u ekipi bili mladi Wade, James, Melo, Howard, Paul, Bosh, pa su bili "tek" treći, ali to je bilo više igrom slučaja, i onog katastrofalno odigranog polufinala.
Sada na krilima Duranta, te malo iskusnijeg Billupsa, mogu da se nadaju zlatu, ali i sami znaju da nisu nepobedivi.

Slovenija: Po svemu sudeći, imaju odličnu ekipu, i ne sumnjivo je da prolaze grupu, verovatno kao drugi. I na EP su stigli do polufinala, i sada bi mogli da ponove uspeh. Ako ne do polufinala, mislim da je četvrtfinale realno. Dragić, Jaka Laković, Brezec, Gasper Vidmar, Samo Udrih, Nachbar, Sani Bećirović, Slokar. Samo još da im je tu Lorbek.

Hrvatska: Gledajući im ekipu i roster, ne deluju nimalo loše, iako u pripremama nisu bili bajni (porazi od Rusije, Litvanije, ne znam samo kako su odigrali sa Nemcima u Nemačkoj, ali vodili su veći deo utakmice). Planinić, Marko Tomas, Ante Tomić, Roko Leni Ukić, Bogdanović, te mladi Hrvoje Perić. Solidna ekipa, i očekujem da prođu kao treći ili četvrti u grupi.

Brazil: Kada sam pročitao imena igrača koji će igrati za njih, pomislio sam da mogu čak da budu favoriti iz senke za medalju. Ali, to je samo zbog 3 NBA igrača (i to igrača koji imaju zapažene uloge u svojim timovima) Barbose, Varejaa i Splittera. A sem njih, ostatak ekipe je ispodprosečan. Da im je tu sad i Nene, pa da razmislimo, ali po meni, za njih ništa više od četvrtfinala, ako ne ispadnu i ranije, što je vrlo moguće ako budu 4. u grupi.

Iran: Ne treba podceniti Irance, koji sigurno neće biti ekipa samo za popravljanje koš razlike. Iako odavde znam samo za Hadadija, sigurno da će nam "anonimni Iranci" ostati u malo lošijem sećanju nakon one pboede, mislim pre 3, 4 godine. Iako su autsajderi u odnosu na Amere, Slovence, Hrvate i Brazilce, mogli bi lako da zauzmu utešno 5. mesto u B grupi.

Tunis: Verovatno najlošiji u grupi. Bez ijednog iole poznatijeg igrača, gde svi igraju u domaćim ligama. Tradiciju nemaju, na SP nisu učestvovali duži niz godina, i jedino kome mogu malo ozbiljnije da priprete, to je Iran.
Ali, ako bolje razmislim, možda sada i grešim, sigurno nisu slučajno otišli na SP pored po imenima sigurno jačih Nigerijaca, Senegelaca, Kameruncaca, pa i Egipćana. Znači, zaslužili su ovaj SP, ali opet, to im ne menja ulogu autsajdera.



Grupa C (Ankara)


Grčka: Po meni favoriti u grupi. Jedino što može da ih omete, jesu kazne za Skorcijanitisa, Cacarisa i Focisa u prva 2, 3 meča, ali kad se ovi vrate, kada budu kompletni, realno je očekivati polufinale. Imaju ekipu za respekt, počev od Spanulisa, Diamantidisa, pa do Focisa, Buruzisa, Printezisa, Cacarisa, Skorcijanitisa, Perperoglua, Zizisa i Papanikolaua. Bez prave zvezde, timski.

Turska: 2. u grupi, pa posle četvrtfinale, realno. Domaćini su, što im je velika prednost, pa zbog toga mogu da budu "favoriti iz senke", posebno što znamo da Turski navijači umeju da prirede navijački spektakl. Reprezentaciju će nositi 2 zvezde, Turkoglu i Iljasova, ali im ni saigrači nisu nešto lošiji. Tu je i plejmejker Tunceri, pa Semih Erden, Omer Asik, Savas, Gonlum. Sve u svemu, kvalitetna ekipa, ali nedovoljno za najuži krug favorita.

Rusija: Ni bleda senka onoga što su nekad bili, i sada sumnjam da mogu da nam prirede neko iznenađenje, ali, opet, u 16 najbolji će verovatno ući. Nemaju pravu zvezdu, ali par dosta kvalitetnih igrača: Mozgov (novi član New York Knicksa, jedan od najboljih centara u Evropi), Monya, Ponkrašov, Bykov, Khryapa, Saša Kaun... i trener Blatt.

Portoriko: Čak sam razmišljao da na ovo 4. mesto stavim Kineze, ali kada sam pogledao ekipu Portorika nije bilo sumnje, posebno nakon očajnog izdanja Kineza protiv nas. Jose Barea, Carlos Arroyo, Dani Santiago, Renaldo Balkman, će činiti okosnicu Portorika i na prvi pogled, zaista izgledaju solidno. Nadam se prolazu u osminu finala, a onda je pitanje samo na koga će naleteti. Na koga god, neće biti favoriti.

Kina: Yi Jianlian, zu huzilfidh, dijng irwqh, gi ši uhng. Da, samo Yi Jianlian. Samo čudom do četvrtog mesta. Ne bi se čudio da ih Obala pretekne.

Obala Slonovače: Uglavnom animusi, ali slična priča kao kod Tunisa. Ako su prošli pored Nigerijaca, Senegalaca, Kameruna (Mbah a Moute!) i Egipta, znači vrede nešto. Sada vidim tu dvojicu iz Francuske prve lige, možda oni nešto vrede. Timski bi mogli do petog mesta, ali višlje ne.



Grupa D (Izmir)

Španija: U ovoj grupi definitvno favoriti, i oni sami će se zadovoljiti jedino prvim mestom. Iako oslabljeni neigranjem Paua Gasola, idalje spadaju u najuži krug favorita za osvajanje. Fernandez, Navaro, Marc Gasol, Rubio, Reyes, Garbajosa, Llull, Mumbru, Vasquez, Claver, Raul Lopez i prosto im je nemoguće naći slabu tačku. Uz Amere glavni favoriti, i po meni, jedini koji mogu čak i ravnopravno da se nose sa njima.

Francuska: Uz Amere i naše, ekipa za koju ću navijati da što dalje stigne. Po imenima, oduvek su bili jedni od najboljih, ali kao i u fudbalu, rezultati su izostajali. Neće im biti glavne zvezde Tony Parkera (kao ni Turiafa ni Mikaela Pietrusa), a pitanje je da li će Florent Pietrus, Diaw, Batum, Nando De Colo, Gelabale, Ian Mahinmi uspeti da urade nešto više, od osmine finala. Ekipa ne deluje nimalo loše, čak su tu 4 NBA igrača (i svi sem Mahinmija imaju zapažene uloge), ali i kad su bili i Parker, Turiaf, Pietrus, njima su na svetskim i Evropskim plafon bili osmina i četvrtfinale (izuzev EP u Beogradu 2005. kad su bili treći).

Litvanija: Čuveni šuteri Litvanci, ovoga puta ne verujem da mogu puno. Prolaz u grupi je realan, ali sem Javtokasa, Kleize i Geceviciusa, ekipa im deluje prosečno, zbog čega mislim da im je osmina finala plafon. Pored toga, trener im je anonimus.

Kanada: Očekujem ih u osmini finala, kao verovatno 4. u grupi. Za dalje ne znaju ni sami šta da očekuju, a ja mislim da će tu i stati. Nemaju Nasha, ali imaju Joela Anthonya, te Andy Rautinsa (rookie Knicksa) i pobedu nad Srbijom u prijateljskoj.

Novi Zeland: Gledajući ih kako igraju protiv nas, ne ...

[ Full reading ]

Tim „Mr Crossover“ Hardaway, rođen je 1. Septembra 1966. u Chicagu, u državi illinois. Postao je prva zvezda u srednjoj školi Carver, ali nakon što je završio, nije ga tražilo mnogo collegea. Odlučio se za Texas El-Paso, ekipu Dona Hoskinsa, čuvenog univerzitetskom trenera. U prvoj godini nije dobijao veliku šansu, ali je napredak bio očit iz sezone u sezonu, pa je na kraju postao najbolji strelac ovog collegea.

NBA Karijera

Hardawaya su u prvoj rundi NBA drafta 1989. kao 14. pika, izabrali Golden State Warriorsi. Za razliku od „taktičke“ igre na collegu, poznati trener Don Nelson je forsirao super-brzu košarku, te se činilo da Tim neće moći brzo da se adaptira na ovakav stil. Don nije previše mario za to, te je 183 cm visoki playmaker odma bačen u vatru. Nešto više od 33 minuta u igri, zagarantovali su zadovoljstvo „Mr. Crossovera“, i dali mu neku dozu samopouzdanja već posle rookie sezone. Imao je 14.7 poena i 8.7 asistencija u proseku, ali mu je nagrada za „novajliju godine“ izmakla, pošto se te godine iz mornarice vratio David Robinson. Već u trećoj sezoni imao je prosek od barem 20 poena i 10 asistencija, i time je postao 7. igrač u istoriji sa tim učinkom već posle 3 godine. Predhodna 6.-rica su bili Oscar Robertson, Isiah Thomas, Magic Johnson, Kevin Johnson, Nate Archibald i Michael Adams.
Ipak, glavno Hardaway-evo oružje bio je sjajan crossover, koji nijedan playmaker u tadašnjem vremenu nije posedovao. Brzina kojom je izvodio dribling promene smera bila je neverovatna, tako da su bili retki čak i vrhunski odbrambeni igrači koji su mogli da ga čuvaju u 1 na 1 igri. Već u college danima postao je prepoznatljiv po tome, tako da su taj crossover nazvali „UTEP two-step“. Gledajući Dwayne Washingtona kako izvodi taj dribling, Hardaway je dobio ideju da bi i on mogao to da primenjuje. Još dok je bio na univerzitetu, taj potez je usavršio, i kasnije je bilo samo da to iskoristi.
Tim se kao što je već bilo rečeno pridružio Warriorsima 1989., a tokom celih 80-ih godina bila je popularna rap grupa Run-DMC. Početak dolaska „hip-hop generacija“ bio je i ulazak u 90-te, a čuveni trojac Warriorsa: Tim Hardaway, Chris Mullin i Mitch Richmond je dobio po tome nadimak: Run-TMC, sastavljen od početnih slova imena. Ovaj trio je u sezoni 90/91. beležio ukupno nešto više od 72 poena, gde je najefikasniji bio čuveni beli šuter, Chris Mullin sa 25,7 koševa po utakmici. Na veliku grešku Dona Nelsona, Mitch Richmond je trejdovan za prosečnog Billya Owensa, i fanovi NBA nisu mogli više da uživaju u ovom „run and gun triu“, osim te 2 sezone. Odlazak Richmonda nije poremetio Tima, koji je sezonu 91./92. odigrao statistički najbolje. 23.4 poena, 10 asistencija i skoro 4 skoka, odvela su Hardawaya do jednog od najboljih playmakera lige, u konkurenciji sa Stocktonom, Isiah Thomasom, Rodom Stricklandom... Upravo te sezone protiv Isiaha Thomasa i čuvene odbrane Bad Boysa je i bio raspoložen, pa je za 2 meča protiv Pistonsa beležio 30 poena, 12 asistencija i skoro 4 skoka. Sledeće godine nastavlja sa double-double prosekom, da bi uoči početka 1993/1994. na treningu teže povredio koleno, što je uslovilo celu sezonu na hirurgiji i odsustva od košarke. Sezonu za Warriorse je spasao sjajni rookie Webber, ali česte svađe sa trenerom Nelsonom dovele su do odlaska Chrisa iz Warriorsa. Nažalost, došlo je i do smene trenera, te je Dona zamenio tada iskusni Rick Adelman. Hardaway nije bio u dobrim odnosima sa njim, te je zajedno sa Chrisom Gatlingom menjan u Miami Heat za Kevina Willisa i Bimba Colesa.



Iako je ta povreda mogla mnogo da mu utiče na dalje odvijanje karijere, odlazak u Heat je bio pravi pogodak za njega. U tandemu sa Zo-om Morningom, te P.J Brownom, Jamal Mashubrnom, Danom Majerleem, i trenerom Patom Rileyem, Tim i Heat su uspeli da dođu do svog prvog većeg uspeha, ali povratak MJ-a u ligu, nije dopustio Miamiju da ode dalje od finala Istoka. Zbog bolesti bubrega, Alonzo Morning je morao privremeno da obustavi karijeru, što je i znatno smanjilo tada šansu Miamiju za naslov. Poraženi su sa 4-1 od Chicago Bullsa, ekipe koja je na krilima Jordana kasnije osvojila naslov. Time se i Hardaway pridružio onoj listi igrača koji su ostali bez prstena do kraja karijere.
Ipak, da je Timova sezone bila više nego uspešna, svedoči priznanje i izbor u prvu petorku lige, zajedno sa Jordanom, Grantom Hillom, Karlom Maloneom i Olajuwonom.
Za skoro 6 sezona provedenih u Miamiju, Hardaway je postao najbolji asistent u istoriji kluba. Šest godina za redom je igrao play-off, a prosek u tih 6 godina mu je bio 17,3 poena, 7,8 asistencija, te nešto više od 3 skoka.
U sezoni 2001./2002. Miami je trejdovao Hardawaya u Dallas gde je ostao manje od pola sezone, nakon čega je „prosleđen“ u Nuggetse, gde se već video pad u njegovoj igri i nagoveštaj da se godine igranja u NBA ovakvog igrača bliže kraju. Sezona 2002./2003. bila je zadnja za „Mr. Crossovera“ te je nakon samo 10 utakmica za Indianu Pacerse, otišao u penziju!

Čuvena „desetka“ u Miamiju, od ove sezone više neće biti korištena. Timov dres je penzionisan, i time je postao tek 2. igrač u istoriji Heata koji je zaslužio to „priznanje“ nakon popularnog Zo-a Morninga (33), ponajboljeg blokera u istoriji lige.
„To je velika čast! Nemate reči kojima bi mogli da opišete taj osećaj. Čast poput ove znači da ste narpavili nešto posebno za taj klub!“ – rekao je Tim „Mr. Crossover“ Hardaway.