Obzirom da sam subotnje veče proveo kod kuće (D`Oh!), morao sam da nadjem neku kvalitetnu zanimaciju. Iako nisam neki ljubitelj i pozavalac filmske industrije, na savet jedne veoma drage osobe, pogledao sam film koji je na mene ostavio veoma snažan utisak. U pitanju je film “Hachiko” , koji preporučujem svima koji ga nisu gledali. Tema filma je odnos čoveka i psa. Ljubav, briga i pre svega odanost. Znate ono: “Odanost, dok nas smrt ne rastavi…”. Ovaj film nudi čak i više od toga. Medjutim da ne pričam previše, ko želi neka pogleda.
Kada sam se jutros probudio, otišao sam kratko na nba.com i video da je preostalo još tačno 30 dana do početka nove NBA sezone. Prva pomisao mi je kako će sezonu odigrati Miami Heat sa dvojicom novajlija u ekipi. Druga pomisao mi je uloga Jamesa u ovoj ekipi. I treća pomisao Decision, koji je sad već spada u prošlost. Da li je Jamesu nedostajalo ono sto su posedovali junaci malo pre pomenutog filma? Da li je James ukaljao svoje ime I karakter ovim potezom?

Kada je u pitanju Decision (za koji sam siguran da sad već i ptice na grani znaju da je bio svojevrstan show LeBrona Jamesa u kojem je saopštio gde će nastaviti karijeru), dve stvari su potpuno bizarne. Prvo, svoju odluku saopštiti na ovaj način je veoma degutantno. Da li je zaista bilo potrebna tolika medijska pažnja za ovakvu odluku? Da li je bilo potrebno da stotine miliona ljudi (i ja sam bio slepac koji je 9. juna u 3 ujutru gledao ESPN America) uživo čekaju odluku „Kralja“, koji će saopštiti da karijeru nastavlja u Miami Heatu. Sigurno da je ovaj show mnogima doneo ogromne količine novca, ali svakako da LeBron nije morao da se spušta na tako nizak nivo i da pristane na ovu zajebavanciju.

Ovo je bio samo povod za burnu reakciju navijača Cleveland Cavaliersa, koji im je dosuo so na ranu. Ubrzo nakon Decisiona, navijači su počeli da pale Jamesove dresove po gradu u kojem je dotični postao neprijatelj broj 1. Moram još jednom da napomenem nikako ne podržavam način na koji je odluka izneta u javnost. Nikada nisam ni bio veliki obožavalac Jamesa, niti trenutnih giga-mega zvezda NBA lige. Medjutim, posle pljuvanja i uvreda i Dana Gilberta, vlasnika Cavsa, na račun Jamesa, moram priznati da sam počeo da ga simpatišem. Svidelo mi se kako odjednom izgleda u ulozi žrtve, a ne „Kralja“ kojeg svi dižu nebesa. Kritikovati ga zbog Decisiona je okej. Ali, kriitka zbog napuštanja kluba, poduprta činjenicom da je sve učinjeno kako bi James došao do titule je u najmanju ruku smešna. Pa šta je to uprava Cavsa za ovih sedam godina pružila zvezdi ovog prelaznog roka, a da im on to nije vratio? Da li su mu omogućili kvalitetne saigrače uz čiju pomoć je mogao doći do prstena? U ovih sedam sezona kroz ekipu su prodefilovali: Boozer i R.Davis, da bi nakon njih došli Hughes i Gooden, a zatim M.Williams i tridesetsedmogodišnji Oneal. Jedina konstanta u timu uz LeBrona je bio Ilgauskas. I malom detetu je potpuno jasno da nijedna od ove tri kombinacije nikako ne moze biti dobitna. Kada još dodamo podatak da je poslednjih 5 sezona mesto glavnog trenera Cavsa zauzimao Mike Brown, dobijamo potpuno jasnu sliku nesposobnosti uprave kluba. Uprkos tituli za najboljeg trenera godine 2008/09. (zahvaljujći 66 pobeda te sezone), za Browna nikako ne mozemo reći da je vrhuski trener i to se pokazalo u plejof utakmicama. A kada nemate vrhunsku ekipu, neophodan je vrhunski trener da bi se osvojila titula. Chuck Daly, Phil Jackson, Rudy Tomjanovich, Gregg Popovich, Larry Brown, Pat Riley su imena Svih trenera koji su svoje ekipe predvodli do titule u poslednjih dvadeset godina. Doc Rivers je jedini koji je uspeo u ovom periodu da osvoji prsten (zahvaljujući vrhunskom triu, mozda i kvartetu), a da ga ne možemo svrstati u ovu kategoriju. I sada porediti malo pre pomenutu garnituru genijalaca sa Mikeom Brownom bi bilo kao porediti Josea Mourinho-a i Limenog.

Prošlo je sedam sezona od kad je čudo iz Ohio-a stiglo u Cavse. 3 polufinala konferencije, jedno finale konferencije i jedno finale lige, do kojih ih je vukao isključivo James su ogroman uspeh za franšizu Cavaliersa, uzimajući u obzir na to šta je uloženo u ovu ekipu. Došlo je vreme da se podvuče crta i da James kaže: „Dosta!“. Mnogi klubovi su ga želeli u svojim redovima, ali izbor je morao da padne izmedju Knicksa, Heata, Bullsa i Cavsa.
Otišao je u ekipu u kojoj nikako neće imati toliko povlašten status zvezde koliko i u Clevelandu, ali je sigurno otvorio neko novo poglavlje u istoriji Miami Heata i NBA lige. Nakon obnavljanja ugovora Dwyane Wadea i potpisivanja Chrisa Bosha, dolaskom Jamesa je stvoren trio kojeg će se pribojavati cela liga. O jačini ovog tria dovoljno govori podatak da ga sačinjavaju dva od tri najbolja igrača na svetu u ovom trenutku. I samom Jamesu je od trenutka od kad je dosao u klub bilo jasno ko će biti novi-stari gazda tima sa Floride. Očigledno da mu to nije ni bitno, jer je sve individualne nagrade koje je planirao da osvoji, već ima u svojoj kolekciji. Ostao mu je samo jedan nedosanjan san.

Povodom Jamesovog prelaska u Heat, oglasili su se i mnoge legende ovog sporta. Larry Bird je rekao da da nikada ne bi pristao da igra u istom timu sa Magicom. Isiah Thomas i Najbolji košarkaš svih vremena su takodje osudili ovaj potez Jamesa. Charles Barkley je Jamesa nazvao kukavicom i rekao da bi mu bila potrebna samo jedna titula osvojena sa Cavsima da bi dokazao svoju veličinu. Bila bi otrcana priča razvijati filozofiju kako je Bird u timu imao dva buduća Hall Of Fame igrača, da je Jordan uz sebe imao možda i najboljeg drugog igrača lige, a Thomas ostale Bad Boyse. Sto se Barkleyjeve izjave tiče, da li je realno pomisliti da bi LeBron ikad uspeo osvojiti prsten sa Cavsima? Da li bi se išta promenilo u klubu u kojem je proveo polovinu svoje karijere? Pa, ako nije bilo nikakvih naznaka da su u ovom periodu mogli osvojiti titulu (izuzetak je 2007. Godina u kojoj došli do finala i bili Počišćeni sa terena od starne Spursa), nije nikako realno očekivati da bi se i u narednih sedam godina išta promenilo. James bi u slučaju da je ostao u starom timu jednog dana definitivno našao mesto u deset najboljih igrača u istoriji lige, koji Nikada nisu ovojili titulu. A koliko to može da boli i nedostaje najbolje zna i sam Charles, koji je jedan od najboljih na ovoj listi.

Da se vratim na početak i priču o psu Hachiju i njegovom gospodaru. Njihova ljubav i odanost je bila bezuslovna. Pre svega, zato su bili u stanju da učine bukvalno sve zarad druge strane. LeBron James nikako nije mogao da odigra ulogu Hachija u ovoj situaciji. Isključivo zato što njegov gospodar nije učinio dovoljno za njega.