Ne postoji čovek na planeti koji bar jednom dnevno ne učini nešto zbog čega se pokajao. Gotovo svako ko je nekad napravio grešku sigurno je pomislio u sebi: ’’Šta bi se desilo da sam to učinio na drugugačiji način?’’. Tada u glavi kreću sve moguće kombinacije i pretpostavke. Pa, čak i da nešto dobro učinimo, opet se zapitamo kako bi se stvari dalje odvijale da smo drugačije reagovali u datoj situaciji. Mnoge važne životne odluke se donose u sekundi. Nekada te odluke ne rešavaju samo našu sudbinu, već bitno utiču i na život ljudi u našoj bližoj ili široj okolini.
U košarci, kao i u životu, dešavaju se takve situacije. U NBA ligi, u kojoj se svakodnevno donosi mnogo odluka, mnoge uprave klubova, pa i sami igrači su pravili velike greške. U istoriji lige je donešeno mnogo besmislenih odluka. Tokom više od 60 godina postojanja NBA lige mnogi potezi su potstakli analitičare i fanove najjače lige sveta da se zapitaju šta bi se desilo da su se tokovi nekih dogadjaja odvijali u potpuno suprotnom smeru. Draft lutrije, draftovanje igrača, trejdovi, potpisivanje novih ugovora i ostale stvari su godinama unazad sa sobom nosile odredjen rizik. Na žalost, nikada nećemo saznati šta bi se dogodilo da su akteri ovih dogadjaja odreagovali na drugačiji način. Medjutim, jedno je sigurno, potpuno bi promenili istoriju lige. Kroz priču se neće polemisati o faktoru sreće, već isključivo o ljudskim odlukama. Ovo je lista od pet najintrigantnijih polemika u istoriji NBA lige:

Pistonsi su imali potpuno sredjenu situaciju na rosteru nakon sezone 2002/2003. Srž tima su činili: Billups, Hamilton, Prince, B.Wallace. jedino što im je nedostajalo je bio mladi igrač, koji bi im popunjavao poziciju četvorke i koji bi mogao da se kreće van reketa i da svoje spore čuvare kažnjava šutevima sa distance. Nenadajući se da će februara 2004. trejdom dobiti poklon od TrailBlazersa (za koje će se u daljem toku priče ispostaviti da su tim koji je donosio najgore odluke u istoriji NBA lige) u vidu Rasheeda Wallacea, učinili su jedinu logičnu stvar u tom trenutku. Kao drugog pika na draftu 2003. godine izabrali su Darka Miličića. Vremenom se pokazalo da Darko i nije bio pravo rešenje za ekipu, a nakon dolaska Rasheeda, videlo se da je zapravo višak u timu. Dakle, postavlja se pitanje: šta bi se desilo da su Pistonsi na draftu izabrali Carmela Anthonyja ili Dwyane Wadea ili možda Chrisa Bosha umesto darka Miličića?

Postoje teorije da bi Carmelo pokvario ’hemiju’ u ekipi i da ne bi ni osvojili titulu 2004. godine. Medjutim, da li bi to bilo baš tako? Dugoročno gledano, dobili bi igrača na poziciji krila, koji bi u narednih nekoliko sezona postao jedan od najboljih u ligi. Isto to bi važilo i za Dwynea Wadea. Ako bi se ispostavilo da neki od njih kvare atmosferu u timu, mogli bi biti trejdovani i zauzvart dobiti nekog ko bi im mnogo više značio od Miličića. Možda bi najveće pojačanje za ovaj tim Detroita bi bio mladi Chris Bosh. Možda bi upravo sa njim mogli u najmanju ruku da ponove uspeh Pistonsa sa kraja osamdestih kada su osvojili dve uzastopne titule. Previše je reči ’možda’ u rečenicama. Šta bi se stavrno desilo, možemo samo nagadjati.

Franšiza Magica iz Orlanda je osnovana 1989. godine. Posle tri uzastopne neuspešne sezone u kojim su ostvarili ukupno 70 pobeda, dobili su priliku da ekipu osveže nekim novim rookiem. Na draft lutriji 1992. su osvojili prvo mesto, koje su znali da veoma mudro iskoriste. Kao prvog pika su izabrali Shaquille O’Neala, centra koji je u rookie sezoni postao prvi novajlija nakon Jordana, koji je uvršten u All-Star ekipu. Draftovanje najtalentovanijeg centra lige je urodilo polodom, jer je Orlando nakon te sezone imao polovičan učinak (41-41). Na sledećem draftu se desilo nešto što niko nije mogao očekivati. Magic 1993. godine na draft lutriji, drugu godinu za redom, dobio pravo na prvog pika, uprkos tome što su im šanse bile 1/66. Draftovali su multitalentovano krilo i koledž senzaciju Chrisa Webbera. Webber je bio upravo nešto što je potrebno Orlandu. Bio je ono što je nedostajalo O’Nealu u ekipi. Bio je saigrač koji bi igrao sa njim u paru i sa kojim bi činili u tom trenutku najbolji mladi par lige i pretstavljali bi pravi stah i trepet u NBA reketima. Shaquille je bio jedan od najboljih i najjačih centara lige, a jedine mane su mu bile izvlačenje na post i šut spolja. Upravo to je mogao da nadoknadi popularni C-Webb. Kada se na to dodaju još imena Nicka Andersona i Dennisa Scotta, dobija se ekipa koja bi mogla da vlada ligom u narednom periodu. Nema dileme da bi pretstavljali jedne od glavnih kandidata za NBA titulu narednih godina, pogotovo nakon privremenog povlačenja MJ-a.
Medjutim, uprava kluba je imala druge planove. Menadžer Magica, Patt Williams je želeo da njegova ekipa izleda malo dugačije. Bio je oduševljen igrama Pennyja Hardawayja, pa je na dan drafta odlučio da napravi senzacionalan trejd sa Golden Stateom. Prava na Chrisa Webbera su prosledili za Pennyja Hardawayja (trećeg pika ’93.) i tri buduća pika na draftovima koji su tek sledili. Tako je stvoren dvojac Shaq-Penny, koji je bio izuzetno atraktivan za gledanje, ali nije mogao da ostvari očekivane rezultate. 1995. Orlando se plasirao u finale lige, u kojem su Shaq i družina preslišani od strane Olajuwonovih Rocketsa sa 4-0. Nakon te sezone je usledio povratak Jordana i Orlando nije više imao šta da traži u istočnoj konferenciji u kojoj su Bullsi bili neprikosnoveni. Nezadovljan razvojom situacije, O’Neal nije hteo da obnovi ugovor sa Magicom. Nakon sezone 95/96 je potpisao za Lakerse i ostalo je istorija. Ostaće večita dilema šta bi se desilo da su Shaq i C-Webb zaigrali zajedno. Nije samo pitanje da li bi osvojili titulu ’95. godine, nego da li bi O’Neal bio prinudjen da ode iz Magica i započne kreiranje nove dinastije Lakersa.

Nakon spajanja ABA lige sa NBA ligom 1976.godine, četiri kluba su prešla u NBA, a igrači bivših ABA timova Kentacky Colonelsa i Spirits of St.Louisa su bili draftovani od strane ostalih klubova i za odredjene sume novca prešli u NBA klubove. Izabrano je 13 igrača, a sa pete pozicije Portland TrailBlazersi su za 350 000$ uzeli tadšnjeg igrača Spirits of St.Louisa, dvadesetjednodišnjeg Mosesa Malonea. Pred sam početak sezone 76/77. TrailBlazersi su trejdovali Malonea (?!) u Buffalo Bravese za pika iz prve runde drafta pretstojeće ’77. godine. Medjutim, to Blazersima nije smetalo da upravo te ’77 godine osvoje titulu i bez njega. Malone se nije dugo zadržao u Bravesima. Već nakon šest dana je trejdovan u Houston Rocketse. U narednih nekoliko godina Moses je blistao. Njegovi statistički učinci su bili neverovatni. Narednih šest sezona, koliko je proveo u Houstonu prosečno je beležio oko 25 poena i preko 16 skokova. Sezone 81/82 imao je učinak od 31.1 poena i 14.7 skokova po meču. ’79., ’82. i ’83. je bio MVP regularnog dela sezone, a ’83. i MVP finala. Upravo te sezone je bio najzaslužniji za titulu koji su osvojili njegovi Sixersi.
Sve ovo nas navodi na razmišljanje šta bi se desilo da ga TrailBlazersi nisu trejdovali ’76 godine. I bez njega su ’77 osvojili titulu, a ko zna koliko (uzastopnih) titula bi osvojili da nisu napravili tu grašku. Bill Walton je doživeo niz povreda, koje su mu uništile karijeru. Najveći razlog leži u tome što nije imao adekvatnu zamenu u Portlandu, pa je bio prinudjen da igra urkos manjim povredama. Optužio je Blazerse da su ga terali da igra, iako je bio povredjen i tako je jedna povreda za sobom povlačila drugu. Verovatno ništa od ovoga se ne bi desilo da je u timu imao saigrača poput Malonea. Čak i da se bi se desilo, ne bi bio prinudjen da igra dok je povredjen. Šampionska generacija Trailblazersa bi dobila još jednog mladog igrača (kičmu tima su činili Murice Lucas, Bill Walton, Lionel Hollins i Bob Gross- svi su imali 23-24 godine), koji bi im omogućio spokojnu budućnost i nove šampionske prstene. Ovako su ubrzo nakon titule dobili svadju sa jednim od najtalentovanijih centara u istoriji košarke Billom Waltonom, koja je rezultirala njegovim odlaskom u San Diego Clipperse, a potom i u Boston Celticse, gde je igračke kvalitete dokazivao kad je već ušao u četvrtu deceniju života. Dakle, ovaj potez uprave Portlanda ih je skupo koštao. Umesto da formiraju dinastiju koja bi dominirala ligom, postali su samo prosečna NBA ekipa.

Mnogi ljubitelji NBA lige nikada nisu čuli za Lena Biasa. Oni malo stariji i malo upućeniji ga veoma dobro pamte. Sredinom osamdesetih je bio najbolji igrač univerziteta Marryland i jedna od najvećih nada NBA lige. Igrao je na poziciji krila i imao je nadljudske fizičke predispozicje. Krasila ga je neverovatna eksplozivnost, kakva se retko vidjala. Moglo bi se reći da je uz Dominiquea Willkinsa, MJ-a i Bernarda Kinga jedan od najeksplozivnijih košarkaša u istoriji. Iako su ga mnogi NBA klubovi pratili tokom njegove koledž karijiere i gotovo svi su ga želeli u svom sastavu. Konačno, 1986. Bias se prijavio za draft i izabran je kao drugi pik od strane Boston Celticsa. Jedini razlog što nije bio prvi pik drafta je očajnička potreba Cleveland Cavaliersa da draftuju centra. Ispostavilo se da su pogrešili što su izabrali Breda Daughertyja, jer je na draftu bilo mnogo kvalitetnijih igrača poput: Dennisa Rodmana, Dražena Petrovića, Jeffa Hornaceka, Marka Pricea, kao i centra Arvydasa Sabonisa. Nekoliko godina nakon drafta 1986. na kojem se Bias pojavio, prvi čovek Celticsa Red Auerbach je rekao: ’’Pratili smo ga duže od tri godine. Kada nam se na draftu ukazala prilika da ga izaberemo nismo ni trenutka oklevali.’’. Pre nego što je Bias draftovan, Bird je izjavio: ’’Ukoliko na draftu uzmemo Lena Biasa, obećavam da ću ići u zajedno sa njim u rookie kamp da unapredimo njegovu igru.’’

Ekipa Boston Celticsa je bila u punoj snazi u tom trenutku. 1986. godine je osvojila titulu kao jedna od najjačih šampionskih ekipa svih vremena. Imali su tim koji je bio pun vrhuskih i iskusnih igrača u najboljim igračkim godinama. Na taj spisak je trebalo dodati i Lena Biasa, koji bi se savršeno uklopio u koncepciju ekipe.
19. juna 1986., samo dva dana nakon drafta, svet je bio šokiran. U javnost je procurila vest da je dvadesetdvogodišnji Len Bias preminuo nakon predoziranja kokainom. Za ligu, a posebno za Celticse, ovo je bio ogroman udarac. Posledice su enormne. Druga dinastija Celticsa nije više osvojila nijednu titulu, a imala je savršene predispozicije da vlada ligom narednih nekoliko godina. Prema rečima NBA analitičara Bias je trebalo da bude nova igračka Larryja Birda, koju bi koristio da svoje kreativne asistencije pretvara u alley-oop- ove. Jedini način da se obasni nedostatak Biasa ovoj generaciji Celticsa je da pokušamo da zamislimo Bullse bez Pippena (draft klasa ’’87), Jazzere bez Malonea (draft klasa ’’85) ili Spurse bez Duncana (draft klasa ’’97). 1987. godine, nijanse su presudile da Lakersi preotmu titulu Celticsima. Len Bias je bio upravo ta nijansa. Dve godine nakon smrti Biasa, zbog prevelikog preopterećenja povrede su doživeli Larry Bird i Kevin McHale. Ne treba biti vrhunski stručnjak da bi se shvatilo da se tako nešto nikako ne bi desilo da je ova ekipa imala mladog i fizički besprekornog Biasa.
Zaista je prava šteta što nisu vidjeni dueli izmedju Biasa i ostalih vrhunskih krila koje su izbacile osamdesete. Još je veća šteta za Boston, jer su smrću Lena Biasa izgubili nekoliko trofeja koji bi danas stajali u njihovim vitrinama. Jedno je sigurno, da je Len Bias zaigrao u NBA ligi, danas bi svako dete, koje je zaljubljeno u košarku, imalo bar jedan njegov poster.

1.Šta bi se desilo da se draft 1984. godine odvio na drugačiji način?

[justify]Kada pominjemo najuspešnije draft klase, svakako je neohodno pomenuti klase ’96 (Allen Iverson, Shareef Abdur-Rahim, Stephon Murbury, Ray Allen, Antoine Walker, Kobe Bryant, Steve Nash itd.) i ’03 (LeBron James, Carmelo Anthony, Dwyane Wade, Chris Bosh itd.). Medjutim, bez dvoumljenja, slobodno se može reći da je klasa ’84 najbolja u istoriji košarke. Imena: Michael Jordan, (H)akeem Olajuwon, Charles Barkley, John Stockton, Sam Perkins su svakako dokazi za ovakvu tvrdnju. Ovaj draft je u mnogome odredio dalji razvoj dogadjaja u NBA ligi. Na draft lutriji, održanoj te ’84. godine, priliku da izaberu prvog pika, drugu godinu za redom (’83. su izabrali Ralpha Samsona), dobili su Houston Rocketsi. I drugi put su izabrali igrača na poziciji centra – tada još uvek Akeema Olajuwona. Pravo na drugog pika su imali Portland Trail Blazersi, koji su izabrali Sama Bowiea. Treći pik je bio igrač koga najveći broj ljubitelja košarke smatra najboljim košarkašem svih vremena- Michael Jordan. Oko izbora prva tri pika ovog drafta se vodi najveća polemika, jer je moglo biti sve drugačije...
Uvek postoji sumnja u mlade igrače, jer niko ne može pretpostaviti do koje mere će svoj talenat uspeti da realizuju. Bilo bi nelogično kuditi Rocketse što su izabrali Olajuwona, jer je on tad pretstavljao najveću nadu NBA lige. Ovim izborom ekipa iz Texasa nije pogrešila, jer je njihov pik ostvario sva moguća očekivanja, a možda ih je čak i prevazišao. Medjutim, niko nije mogao očekivati da će treći pik drafta, Michael Jordan izrasti u takvog vrsnog igrača. Ispostavilo se da su Blazersi (opet!) napravili katastrofalnu procenu pri draftovanju igrača. Jedini razlog što je izbor pao na Sama Bowiea je njihova potreba za centrom i to što su imali u timu rookie-ja čije je vreme tek dolazilo - Clydea Drexlera. Celu situaciju oko pretpostavki je zakomplikovala činjenica da je Portland godinu dana ranije ponudio trejd Houstonu, u kojem su im za 224cm visokog centra Ralpha Samsona, nudili Clydea Drexlera i pravo na pika iz prve runde drafta sledeće godine. Taj pik je mogao da bude, ni manje – ni više, nego Michael Jordan! Ipak, Houston je odbio ponudu Portlanda. Na taj način su sebi uskratili šansu da stvore najbolji trio lige svih vremena (Olajuwon, Drexler, Jordan), kao i šansu da vladaju ligom bar narednih 10-15 godina. Zaista, čoveka prodje jeza pri pomisli da su ovakva tri igrača mogli igrati zajedno u ekipi. Ovako su Rocketsi stvorili, takodje odličnu ekipu, koju su predvodili twintowersi Olajuwon i Samson. Medjutim, najviši domet ove ekipe je bilo finale ’86. u kojem su poraženi od Birdovih Celticsa. Razlog što kasnije nisu ostvarili veće uspehe leži u tome što je Samson bio veoma sklon povredama. Ali kao da je sudbina umešala prste u slučaj Rocketsa, pa je Drexler ponovo zaigrao sa Hakeemom. Bilo je to prvi put nakon 12 godina kada su branili boje Houston University-ja i bili poraženi u finalu NCAA lige od Ewingovog Georgetowna. Ovog puta, te ’95. godine su osvojili titulu u NBA ligi.

Olajuwon i Jordan 1984. godine

Nakon svega, i Blazersi i Rocketsi imaju za čim da žale. Blazersi za izborom Sama Bowiea, a Rocketsi za odbijanjem trejd ponude od strane Portlanda. Njihove greške su odlično iskoristili Bullsi, koji su bez trenutka razmišljanja na draftu pokupili MJ-a i narednih godina oko njega gradili ekipu. Rezultat je bio vidljiv posle 6 godina, jer su od tog trenutka bili najbolja ekipa u ligi.

Vreme prolazi, a posledice po ’grešnike’ su više nego vidljive. Grešaka je uvek bilo, a biće ih i u budućnosti. I to možda već uskoro na NBA draftu 24.juna 2010. godine. Mnogo je talentovanih momaka kod kojih je veoma teško razlikovati nijanse u igračkim kvalitetima. Ko se u ovoj situaciji bude dobro snašao, moći će sebi da obezbedi svetlu budućnost.
Medjutim, nije teško biti pametan kada se slegne prašina. Najteže je donositi odluke kada se situacija menja iz časa u čas. Možda je malo degutantno razmatrati šta bi bilo kad bi bilo, ali pravo na maštanje i filozofiranje nam niko ne može oduzeti. Lista od pet najdiskutabilnijih ljudskih odluka u NBA istoriji nikako ne može biti realna, nego odredjena vrsta umestnosti koja bi pretstavljala subjektivnu sliku objektivne stvarnosti.