Redzi Miler. Sama pomisao na to ime asocira vas na sut za tri poena. Posle gledanja njegove igre cesto vam se moze uciniti da je ubaciti trojku najlaksa moguca stvar na svetu ali kad odete na basket, vidite da to bas i nije tako. Karijeru je zavrsio sa 2.560 pogodjenih trojki, i po tome je i dalje na prvom mestu u NBA istoriji. Ukupno u karijeri je postigao 25.279 poena i 12. je u NBA istoriji po tom ucinku. Njegov najprepoznatljiviji znak su bile trojke u poslednjim trenutcima utakmica i zbog toga su se krajevi Indijaninih utakmica cesto nazivali "Miller time". Takodje zbog svojih trojki koje su bukvalno ubijale protivnike u pojam, dobio je nadimak "Killer Miller". Mnogi strucnjaci i dan danas rapravljaju ko je bio bolji clutch-shooter, Miller ili Jordan.

Ali na pocetku njegovog zivota ipak nije bile sve tako bajno. Rodjen je sa deformitetom kukova koji su mu dosta otezavali kretanje tako da je prve 4 godine svog zivota nosio proteze kako bi mogao da se krece. Doktori su sumnjali da ce ikada moci da hoda bez proteza ali na svu srecu u petoj godini proteze mu nisu vise bile potrebne. I bio je spreman da pocne da se bavi sportom.

Izabran je kao 11. pik na draftu 1987. godine od strane Indijana Pejsersa. Niko tada nije mogao da sluti da ce on celu svoju 18-godisnju karijeru provesti u tom timu i postati jedna od legendi Indijane ali i celokupne NBA lige. Prve godine kada je dosao u NBA ligu nije trosio vreme uzalud vec je odmah oborio prvi rekord u karijeri. U toj sezoni je postigao 61 trojku vise nego bilo koji rookie igrac ikada. Prve sezone prosek mu je bio 10.0 poena, druge se popeo na 16 a trece godine je prosto eksplodirao! Prosek mu je bio 24.6 poena i bio je medju 8 najboljih u NBA. Njegove gotovo savrsene kretnje ucinile su ga nocnom morom za veliku vecinu odbrambenih igraca lige. Te godine je postao prvi igrac Indijane posle 1977. godine koji je igrao na All-Star utakmici i zavrsio je kao drugi u izboru za igraca koji je najvise napredovao u prosloj godini. Sledecih godina Miler je belezio slicne brojke ali Indijana nije imala nekog veceg uspeha u plej-ofu. Sve do 1994. godine i sudara sa Njujork Niksima u finalu istocne konferencije. Utakmica broj 5 ostace zapamcena po tome sto je postigao 25 poena samo u poslednjoj cetvrtini, sutirajuci trojke 5-5 i time je poveo Indijanu do velikog preokreta i pobede. Njujork je na kraju ipak pobedio u seriji ali tu tek pocinju price o "ljubavi" Niksa i Milera. U medjuvremenu, Miler je sa americkom reprzentacijom kao ko-kapiten osvojio svetsko zlato i bio najefikasniji igrac tima. Sledece godine Indijana je ispala u finalu istocne konferencije od Orlanda koji je predvodio Sakil O'Nil ali jedna stvar koju je Miler uradio u polufinalu protiv Njujorka i dalje se prepricava. Naime, na 16.9 sekundi do kraja Indijana je gubila 6 razlike kada je Miler pogodio trojku. Pri izvodjenju lopte Nujorka, Miler je ukrao loptu, odriblao je iza linije za tri poena i pogodio. Indijana je napravila brz faul, Njujork potom promasio dva bacanja a Miler pri skoku biva fauliran i potom pogadja dva bacanja za pobedu Indijane. Za 8.9 sekundi aktivne igre on je postigao 8 poena. Nedugo zatim ligom je vladalo misljenje da Indijana moze dobiti svakog kad je Miler na terenu. Narednih godina Miler je igrao na svom nivou ali na njegovu nesrecu tada su ligom harali Bulsi koji su ih konstantno izbacivali u plej-ofu. Izmedju toga, Miler je opet predvodio Americku reprezentaciju, ovog puta do zlata na Olimpijskim igrama u Atlanti.

Konacno, Miler i Indijana stizu u finale plej-ofa u leto 2000. godine. U prvoj rundi izbacen je Milvoki, dok je u drugoj bila izbacena Filadelfija. U prvoj utakmici protiv Siksersa, Dzelen Rouz i Redzi Miler su postigli po 40 poena i postali cetvrti par saigraca kome je to poslo za rukom u istoriji. Sve je bilo spremno za novi okrsaj sa Njujorkom u finalu istoka. Za razliku od ranijih godina, ovog puta Indijana je pobedila sa 4:2 i otisla u finale gde su ih cekali Lejkersi. Kljucna utakmica je bila utakmica broj 4 koju su Lejkersi dobili kao gosti posle produzetka. Lejkersi dobijaju seriju sa 4:2 a Miler i Indijana ostaju ostaju bez prstena. Narednih godina Indijana je igrala u plej-ofu ali sa sve manje uspeha. Milerove brojke su i dalje bile veoma dobre ali ostatak tima to naprosto nije mogao da isprati. Pocetak sezone 2004-2005 izgledao je kao da bi Indijana mogla cak i do prstena. Krenuli su gotovo savrseno sve do jednog momenta zbog cega se najvise i pamti ta sezona NBA lige. Na mecu sa Detroitom, izbila je opsta tuca igraca i navijaca posle koje Indijana vise nije bila ista, najvise zbog toga sto su najvazniji igraci bili suspendovani zbog ucestvovanja u istoj. Medju suspendovanima naravno nije bilo Milera tako da je 39-godisnjak ponovo morao sam da vuce tim do plej-ofa. I uspeo je u tome. U medjuvremenu Miler je objavio da ce mu to biti poslednja sezona u karijeri. U prvom krugu izbacen je Boston ali u drugom su ih cekali proslogodisnji sampioni i bokserski partneri sa pocetka sezone, Detroit. Pri kraju utakmice broj 6, kada je vec bilo jasno da ce Detroit proci u finale, jer su vodili sa velikom razlikom i prethodno sa 3:1 u seriji, Miler [koji je tada postigao 27 poena na mecu] napustio je igru i tada su pocele ovacije koje su trajale i posle kraja utakmice. Bilo je svima jasno da je to njegova poslednja utakmica u karijeri. Redzijev bivsi trener i tadasnji trener Detroita, Leri Braun sazvao je tajm-aut kako bi se sa celim timom Detroita prikljucio ovacijama publike u dvorani.

I tako se zavrsila karijera jednog od najboljih sutera koga je svet ikada video. Nazalost bez sampionskog prstena koji je toliko prizeljkivao. U njegovu cast Inidjana je povukla iz upotrebe njegov broj 31 koji je nosio kroz celu karijeru koju je posvetio samo jednom timu. Odigrao je 1389 utakmica tokom kojih je prosecno belezio 18.2 poena, 3 asistencije i 3 skoka.